Харвардску корпорацију чини 13 чланова, сви су самоименовани а нове чланове бирају постојећи чланови а корпорација се рекламира као „најстарија такве врсте на западној хемисфери“.
Већина Американаца вероватно је први пут чула за такозвану „Харвардску корпорацију“ прошле недеље, када је издала арогантну изјаву у којој потврђује подршку својој председници Клодин Геј.
Корпорација, управно тело Харварда, означила је госпођу Геј као „живог лидера који ће помоћи нашој заједници да излечи и реши веома озбиљне друштвене проблеме са којима се суочавамо“.
Најава је била пркосни одговор свим нападачима, попут власника хеџ фондова Била Акмана који је позвао на збацивање Геј због њених двосмислених опаски пред Конгресом о томе да ли позиви кампуса на геноцид над Јеврејима крше забрану Харварда против малтретирања.
Корпорација је хтела да покаже да се неће савијати под спољним притиском.
Корпорација је одговарајући назив за Харвард и друге школе „Иви лиге”, јер више личе на комерцијална предузећа него на образовне институције у строгом смислу те речи. Међутим, за разлику од компанија они немају акционаре који позивају на одговорност. Они су типични примери „капитализма заинтересованих страна“ како га тумачи левица.
Харвардску корпорацију чини 13 чланова, укључујући канцелара (или, како га још зову, председника). Сви су самоименовани, а нове чланове бирају постојећи чланови. Поред тога, корпорација се рекламира као „најстарија такве врсте на западној хемисфери“.
Управљачка тела других школа „Иви Лиге”, укључујући универзитете Јејл и Колумбија, такође се називају корпорацијама, а њихова структура ограничава утицај бивших студената на образовни процес.
Харвард и већина приватних колеџа Пореска служба третира као непрофитне организације, што значи да су ослобођени пореза. Ова погодност не само да штеди универзитетима стотине милиона долара сваке године, већ им такође омогућава да прошире своје фондове новим фондовима, пише “Волстрит џорнал”.
Универзитет Колумбија је највећи приватни земљопоседник у Њујорку. Он поседује више од 320 некретнина у укупној вредности од скоро четири милијарде долара.
Универзитет уштеди више од 182 милиона долара годишње тако што не плаћа порез на имовину. Харвард сваке године уштеди око 50 милиона долара. Захваљујући ослобађању од пореза на имовину, универзитети нуде јефтино становање за професоре и смањују трошкове намештаја за растућу бирократију.
Истовремено, „Иви лига” има издашне задужбине (Харвард – 50,7 милијарди долара, Јејл – 40,7 милијарди долара, Принстон – 34,1 милијарду долара и Универзитет Пенсилваније – 21 милијарду долара). То је више од тржишне вредности већине котираних компанија.
Ове донације тешко да би биле тако великодушне да универзитети плаћају 23,8 одсто пореза на капиталну добит својих богатих бивших студената на приходе од улагања.
Међутим, упркос свом непрофитном статусу, универзитети раде као предузећа која левица воли да кљуца. Универзитети не само да су ослобођени већине пореза већ варају купце наплаћујући превисоке цене за свој производ нефлексибилне потражње (читај: престижну диплому).
Чак и ако неке будуће студенте одбије антисемитизам у кампусу или висока цена, други ће се и даље радо пријавити.
Након технолошких гиганата, универзитети су створили „прогресивне“ корпоративне културе тако што су селективно запошљавали левичаре истомишљеника.
Стога није изненађујуће што су дипломирани студенти предводили антиизраелске протесте на многим универзитетима. Био је то студент Харварда који се у контроверзном видеу обратио израелском студенту. А након што га је универзитет суспендовао као службеника за студентска становања, његов синдикат дипломираних студената пожалио се на друштвеним мрежама да Харвард „малтретира и расељава“ црне, палестинске и муслиманске студенте.
Неспремност председника универзитета да осуде антисемитизам у кампусу је несумњиво, барем делимично, диктирана зависношћу институција од јефтине радне снаге. Универзитети не желе да ризикују штрајк дипломираних студената, иначе ће наставно особље морати самостално да држи предавања и излаже тезе. Боље је одржавати раднички мир.
Међутим, „Иви лига” се разликује од корпорација: школе немају акционаре који могу да захтевају промене. На јавним тржиштима капитала инвеститори имају право да промене корпоративно управљање. Међутим, Акман не може да води кампању да отпусти Геј и друге чланове Харвард корпорације.
Ипак, велики донатори имају одређен утицај. Тако је канцеларка Универзитета Пенсилваније Лиз Магил дала оставку након Рос Стивенс запретио да ће повући донацију од 100 милиона долара.
Ови универзитети илуструје проблеме такозваног „капитализма заинтересованих страна“, који увек резултира непослушним менаџментом који никоме није одговоран. И време је да престанемо да их називамо „колеџима“. То су корпорације у најгорем смислу те речи.
Извор: Политика
